Lavirinti

Lavirint je jedna od najstarijih i najrasprostranjenijih igara koje kombinuju elemente zadatka za logiku, prostornu orijentaciju i sreću. Ljudi su od davnina stvarali lavirinte težili sasvim drugačijim ciljevima. To može biti i zabava i kazna, u nekim slučajevima lavirinti su korišćeni kao simulatori.

Istorija igre

Prvi lavirinti su se pojavili u antičko doba. Tako, na primer, podaci o pojavi prvog sistema prolaza, koji po strukturi podsećaju na lavirint, datiraju iz 2300. godine pre nove ere. Reč je o čuvenom egipatskom lavirintu (koji se nalazi u blizini jezera Karun u okolini Kaira), čija je površina bila oko 70 hiljada kvadratnih metara. Ovaj sistem je obuhvatao najmanje hiljadu i po prostorija, od kojih su se neke nalazile iznad zemlje, a neke su otišle pod zemlju - to su, u stvari, bile grobnice. Boju drevnog egipatskog lavirinta dodala je činjenica da su njegove sobe bile uronjene u tamu, a vrata u njima, kada su se otvorila, ispuštala su jezive zastrašujuće zvukove. Važno je napomenuti da je ovaj lavirint bio namenjen za žrtvovanje bogu Sebeku (bogu vode i potopa Nila), koji je u egipatskoj mitologiji bio predstavljen u obliku krokodila.

Još jedan poznati lavirint iz istorije je Knosos. Ovde, na ostrvu Krit, prema starogrčkoj mitologiji, živeo je strašni Minotaur, legendarno čudovište sa glavom bika. Prema legendi, dečaci i devojke su žrtvovani Minotauru. Prva osoba koja je uspela da savlada lavirint Minotaura bio je Tezej, kome je njegova voljena Arijadna dala klupko konca. Konac je trebalo da pomogne Tezeju da se vrati – odatle je došao izraz „Arijadnina nit“, što znači sposobnost da se nađe izlaz iz teške, zbunjujuće situacije.

Neki istraživači tvrde da čak i na Marsu postoje lavirinti. Zaista, na nekim slikama sa svemirskih stanica vidljivi su elementi terena koji svojom konfiguracijom podsećaju na lavirint.

Savremeni lavirinti su izgubili duhovnost kojom su bili obdareni u dalekoj prošlosti i pretvorili se u običnu, voljenu igru.

Lavirint je vaskrsao kao video igra 1982. Platforma za igru bila je Atari 2600, popularna američka konzola tih godina. Programeri nove igre, Entombed, bili su Pol Alen Njuel i Dankan Mjurhed.

Trenutno se različita tumačenja igre lavirinta mogu naći na ogromnom broju platformi i operativnih sistema, bilo da se radi o OS za računare, pametne telefone ili tablete. Popularni likovi filmova, crtanih filmova, igrica deluju kao junaci igrica, a sreću se i nepoznati likovi.

Zadaci lavirinta su uvek isti: pronađite put do izlaza, dođite do važne stavke ili spasite drugog lika pokazujući mu put do izlaza.

Zanimljive činjenice

Longleat Hedge Maze je najduži lavirint na svetu. On je u Britaniji. Za njegovo stvaranje posađeno je oko 16 hiljada stabala tise. Hodnici lavirinta se protežu na udaljenosti od najmanje tri kilometra.
Lavirint koji zauzima najveću površinu (4 hektara) je francuski Reignac-sur-Indre Maze.
Postoji verovanje da deca mlađa od sedam godina i starci od sedamdeset i više godina ne smeju da ulaze u lavirint – veruje se da im proces prolaska kroz lavirint oduzima dušu.
U starom Rimu, lavirint je korišćen kao kazna za delinkventne mlade, koji su tamo ostavljani preko noći. Nakon što je prošao iskušenje, dečak je dobio oproštaj. U suprotnom, mladića bi mogle da rastrgnu divlje životinje, kojih je u ovim lavirintima bilo mnogo.
Oko 30 lavirinta otkriveno je na Soloveckim ostrvima (Belo more, Rusija). Tu je i više od hiljadu humki, kao i neobične kamene šare. Teritorija na kojoj se nalaze ove građevine spada u kategoriju najmisterioznijih mesta na našoj planeti, a sve zato što je životinje izbegavaju, a biljke i drveće tamo zasađeno umiru.
U Kini postoji verovanje da se zli duhovi mogu kretati samo uspravno. Ispostavlja se da zle sile neće moći da uđu u kuću sa razbijenim hodnikom u vidu lavirinta.
Prema popularnoj verziji naučnika, jedna od egipatskih piramida krije lavirint koji je čovečanstvu ostavio u nasleđe od predstavnika drevnih civilizacija. Njegova posebnost je u tome što je to svojevrsni energetski portal koji može da pomera ljude kroz vreme.

Uprkos činjenici da su ljudi izgubili interesovanje za mnoge igre koje su bile popularne među našim precima, klasični model lavirinta ostaje odlična osnova za kreiranje mnogih modernih igara.

Lavirint našeg vremena prolazi kroz značajne promene. Ono što ostaje nepromenjeno je vezanost igrača različitih generacija za ovu jednostavnu, ali neverovatno korisnu igru za trening mozga.

Dugo se prolazak lavirinta smatrao jednim od najtežih zadataka, za koji sama logika nije bila dovoljna za rešavanje. Niko ne poriče da uvek postoji element sreće u pronalaženju izlaza – odabir pravog pravca u određenim oblastima često odlučuje o ishodu događaja.

Ipak, u potpunosti se oslanjati na sreću kada pokušavate da izađete iz lavirinta nije racionalno. Mladići i devojke koji su pronašli svoju smrt u mitskom lavirintu Minotaura potvrdili bi ovu teoriju.

Takve spekulacije su navele ljude da razviju posebna pravila i metode koje vam omogućavaju da prođete lavirint sa garantovano dobrim rezultatom.

Metode prolaska kroz labirint

Prolazak lavirinta je, u stvari, zadatak, a da bi ga rešio čovek mora da pronađe izlaz iz zamršenih hodnika. Da bi se rešio problem bilo koje prirode, koriste se određene metode. Naš zadatak nije izuzetak, on se takođe rešava proverenim metodama, i to najefikasnijim od njih: pravilo „jednom rukom“ i Luc-Tremauk algoritam.

Pravilo jedne ruke

Ova metoda se pokazala kao veoma efikasna kada se prolazi kroz lavirinte u kojima su svi zidovi međusobno povezani, a nema raskrsnica i petlji. Imajte na umu da metoda „jednom rukom“ neće raditi tamo gde su početak i kraj puta u centralnom delu lavirinta.

Hajde da opišemo algoritam koji se mora pratiti ako odlučite da pratite lavirint metodom „jednom rukom“:

Kada ulazite u lavirint, dodirnite rukom (desnom ili levom, u zavisnosti od smera kretanja koji ste izabrali) jedan od njegovih zidova.
Nastavite da se krećete dok držite ruku u kontaktu sa zidom.
Kretajte se na ovaj način dok ne izađete iz lavirinta.

Veoma je važno zapamtiti da pravilo neće raditi ako ste dodirnuli zid ne na samom početku puta, već u procesu kretanja. Ovde rizikujete da naletite na samostojeći zid i tako upadnete u beskrajnu zamku - lutaćete u začaranom krugu oko istog zida. U ovom slučaju, moraćete nekako da označite početnu tačku kako biste kada se vratite na nju mogli da pređete na drugi zid u blizini kojeg se još niste pomerili.

Luc-Tremauk algoritam

Postoji algoritam za prolazak lavirinta, koji možemo nazvati univerzalnim. Stvar je u tome što je, za razliku od metode „jednom rukom“, pogodna za prolazak kroz lavirinte bilo koje složenosti. Detaljan opis takvog algoritma dao je u svojoj knjizi francuski matematičar Fransoa Eduar Anatol Luka. Knjiga se zove Recreations matematikues, a njeno prvo izdanje je objavljeno 1882.

U svojim spisima, Eduar Lukas se oslanjao na istraživanja drugog matematičara, sunarodnika Šarla Pjera Tremoa. Kao rezultat toga, metod prolaska lavirinta, koji je otelotvorio radove dvojice francuskih matematičara, ušao je u istoriju pod imenom Lucas-Tremauk algoritam.

Redosled radnji osobe koja je ušla u lavirint u skladu sa Lucas-Tremo algoritmom je sledeća:

Kada ulazite u lavirint, označite njegovu početnu tačku, na primer, nacrtajte krst.
Pratite nasumično sve dok ne dođete do raskrsnice ili ćorsokaka.
U slučaju raskrsnice, potrebno je istim krstom označiti početak putanje u izabranom pravcu, i krenuti dalje. Ako se ponovo nađete na ovoj raskrsnici, krst će vam pokazati u kom ste pravcu već krenuli, a to nije donelo rezultate. Shodno tome, nastavljate da se krećete u drugom pravcu, koji nije označen krstom.
U slučaju ćorsokaka, vratite se, i stavite drugi krst na početak staze – to znači da ste dvaput prošli ovu stazu. Zatim pomerite u drugom pravcu.
Postepeno kretanje po hodnicima lavirinta uz striktno poštovanje gore navedenih pravila garantovano će vas dovesti do izlaza iz njega.

Luk-Tremo algoritam ima jedan nedostatak – definitivno će vas izvući iz lavirinta, ali vaš put neće nužno biti najlakši i najkraći. Ovaj trenutak će zavisiti isključivo od vaše sreće.

Naravno, gore navedeni načini prolaska nisu uvek primenljivi na moderne lavirinte napravljene u formatu video igrica. Tako, na primer, stavljanje oznaka na kojima se bazira Lucas-Tremo algoritam neće raditi u video igrama. Međutim, poznavanje osnova kako se kretati lavirintom bez greške će pomoći igračima da razviju sopstvenu efikasnu tehniku.

Congratulations!

You are done.

{$ subpageListHide ? ('Show' | translate) : ('Hide' | translate) $}